Манастир Рујан једини је манастир у непосредној близини Ужица. Овај манастир је обновљен у близини места где се налазио стари манастир код Врутачког језера. Стари Манастир Рујан, посвећен Светом Великомученику Георгију, подигнут је највероватније током 15. или на самом почетку 16. века. О самом подизању овога манастира нема поузданијих извора на основу којих би смо могли темељити тврдње о његовој градњи, ктитору и току изградње. На основу писаних извора зна се да је Манастир Рујно, 1529. године, поседовао прву у Србији штампарију, коју је набавио и у њој радио монах Теодосије. Сматра се да је он био и игуман овога манастира у коме је, са својиом братијом, приредио и штампао прву у Србији књигу ћирилском азбуком са српскословенском рецензијом. То се збило 1537. године, а књига се звала Рујанско Јеванђеље или Четворојеванђеље. Нажалост, век штампарије је био кратак јер су Турци манастир запалили, а штампарију уништили. Монаси су из Рујна пребегли у Манастир Рачу.
Стари Манастир Рујан се налазио у селу Врутцима близу Биоске недалеко од Ужица, у тадашњој рујанској кнежини. Близу манастира је текла река, некада звана Биоска, а касније прозвана Ђетиња. Све до 80-тих година 20. века из тзв. Ћириног воза према Кремнима су се, са десне стране, могли видети остаци некадашњег манастира Рујно. Тако је било све док на Ђетињи није подигнута брана и образовано вештачко језеро ради снабдевања Ужица и околине пијаћом водом. Тада је језеро потопило остатке овог манастира.
Током деценија манастир је био заборављен све док на Жичку епархију 2003. године није дошао Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) који је сазнавши за рушевине Манастира Рујан, донео одлуку о његовој обнови. Жеља је била да се манастир обнови у непосредној близини старог манастира. 2003. године на састанку ужичког свештенства, месних власти и имућних грађана, Епископ Хризостом је дао свој благослов за почетак обнове. У том тренутку још увек није било утврђено место и локација за подизање новог манастира. Становници Врутака су, чувши за обнову порушеног манастира, сами понудили своје њиве и плацеве за локацију новог манастира као дар за напредак и здравље својих породица.
7. септембра 2004. године Блаженопочивши Епископ Хризостом је посетио локацију која је понуђена као дар за изградњу манастира. Локација се налазила на релативној висоравни која је обухватала и земљу испод асфалтног пута са воћњаком али је у међувремену захваљујући мештанима пронађено испод првог, друго повољније место за изградњу Манастира, које се налазило у њивама околних мештана Врутака и било је ближе језеру и месту где се налазио стари Манастир Рујан. Нови комплекс је, 16. септембра 2004. године, опет обишао Епископ Хризостом заједно са ужичким свештенством, представницима црквене општине и месних власти. Комплекс је обухватао 2 хектара и 1 ар. Тада је обележено место где ће бити нови манастир Рујан. Том приликом на то место је довезен један од неколико стубова старе рујанске цркве које су Турци, након рушења старог манастира, однели и уградили у тадашњу ужичку медресу, која се нaлазила на простору данашње Прве основне школе.
Убрзо се почело са радом тако да је локација, приликом наредне посете Епископа Хризостома, већ била нивелисана булдожерима и почела се припрема за копање темеља.Том приликом на локацију су дошли, осим заинтересованих ужичких грађана и власти и инжењери са стручним кадром који су разгледали план будућег манастира Рујно. На плану је била уцртана црква у стилу базилике и пирг-звонара у стилу светогорских пиргова или оних у Светом Науму на Охридском језеру.
24. августа 2004. године Блаженопочивши Епископ Хризостом је коначно утврдио изглед и план манастира и порте од 65 ари. Темељи цркве манастира освећени су на Свету Петку 2004. године.
Манастир Рујан данас је прелеп манастир са црквом у стилу ранохришћанске базилике и звонаре у облику светогорских пиргова или оних на Охридском језеру. Поред звонаре постављен је и споменик посвећен монаху Теодосију. Радови на конаку су у завршној фази мада је остало још доста посла око уређења његове унутрашњости. Велика промисао Божија је да се и данашњи игуман манастира такође зове Теодосије као и онај у 16. веку. Манастир је духовно жив и велики број верника долази сваке недеље и празника на богослужења у манастир, који покушава да обнови сјај старе светиње.
Немања Спаловић
Манастир Рујан данас је прелеп манастир са црквом у стилу ранохришћанске базилике и звонаре у облику светогорских пиргова или оних на Охридском језеру. Поред звонаре постављен је и споменик посвећен монаху Теодосију. Радови на конаку су у завршној фази мада је остало још доста посла око уређења његове унутрашњости. Велика промисао Божија је да се и данашњи игуман манастира такође зове Теодосије као и онај у 16. веку. Манастир је духовно жив и велики број верника долази сваке недеље и празника на богослужења у манастир, који покушава да обнови сјај старе светиње.
Немања Спаловић