За стари манастир Рујан, који се налазио на месту данашњег Врутачког језера, у близини Ужица, везане су многе приче али можда најинтересантнија је она о судбини рујанских стубова који су некада красили улаз у основну школу на Доњој чаршији у ужичкој вароши.
Наиме, 1883. године министар просвете и црквених дела, Стојан Новаковић, одобрио је да се у Ужицу, на Доњој чаршији, на плацу где је некада била медреса, изгради школа. Тако је изграђена најстарија школска зграда у Ужицу 1884. године, која данас носи назив „Прва основна школа Краљ Петар II" (бивша ОШ "Андрија Ђуровић").
Наиме, 1883. године министар просвете и црквених дела, Стојан Новаковић, одобрио је да се у Ужицу, на Доњој чаршији, на плацу где је некада била медреса, изгради школа. Тако је изграђена најстарија школска зграда у Ужицу 1884. године, која данас носи назив „Прва основна школа Краљ Петар II" (бивша ОШ "Андрија Ђуровић").
Улаз у основну школу на Доњој чаршији красила су два декоративна мермерна стуба од црвеног гранита. Стубови са улаза су потицали из старог манастира Рујан у Врутцима, који је био посвећен Светом Великомученику Георгију и који је подигнут у 15. или на самом почетку 16. века. У писаним документима зна се да је манастир Рујно имао прву штампарију у Србији коју је набавио и у њој радио монах Теодосије. Сазнавши да у манастиру ради штампарија, Турци су 1537. године запалили манастир и штампарију уништили.
Када је на Ђетињи подигнута брана и образовано вештачко језеро, вода је потопила и остатке порушеног манастира. Међутим, интересантна је судбина два стуба који су красили цркву срушеног манастира. Турци су стубове уградили у ужичку медресу, а када су отишли из Ужица и медреса била срушена, стубови су уграђени у улаз основне школе на Доњој чаршији. Данас тих стубова на улазу у школу нема па се поставља питање шта се са њима догодило? Један од два стуба са фотографије је пронађен. Он је подупирао терасу куће ужичког професора, Константина Мије Петровића, који је испричао да му је његов отац Мирослав, који је пре рата био полицијски писар у Ужицу, причао историјат овога стуба. Када је 1934. године улаз у школу срушен, стубови су продати на лицитацији. Један од њих је купио управо Петровићев отац, Мирослав и њиме подупро терасу. За други стуб се прича да краси чесму на Ракијској пијаци.
Када је Епископ Хризостом (Столић) дошао на Жичку Епархију 2003. године и сазнао за рушевине манастира Рујан, донео је одлуку да се тај манастир обнови и сазида по могућству у непосредној близини. Обновљен је манастирски храм који је посвећен Светом Великомученику Георгију, а у њега је уграђен управо овај стуб који је у 16. веку био део старог манастира. Други стуб није пронађен, те се морао направити нови који би био истоветан оном из 16. века. Међутим, интересантно је то да је приликом уградње у нову цркву обновљеног манстира Рујна, нови стуб напукао док је стари и поред премештања и вишевековног путешествија остао нетакнут. Тако је неким чудноватим путем, пре бих рекао промислом Божијим, стуб враћен где му је и место.
Немања Спаловић
Немања Спаловић